Šerlok Holms na grubijanski način

Pre par dana sam ušla u jedan od londonskih bioskopa sa željom da pogledam britanski film. Prvi koji mi je zaličio na to što tražim je bio Šerlok Holms Gaja Ričija, čiji nisam preveliki ljubitelj. “Kud ćete bolje, Britanac režiser, priča o najpoznatijem detektivu, radnja smeštena u Londonu”, pomislila sam dok sam sa iščekivanjem čekala početak filma.

Tek kad je film počeo ja sam se prisetila zašto nisam veliki ljubitelj lika i dela Gaja Ričija, ali bilo je prekasno. Do tada sam već uspela da vidim kako je od Šerloka Holmsa napravljen neverovatni grubijan, ni nalik onom Šerloku o kome smo čitali u romanima Artura Konana Dojla. To je još i bilo oprostivo, s obzirom da je taj film ipak zamišljen kao blokbaster, a ne kao film za zaljubljenike u Dojlovo delo, ali onda je polako počeo da se otkriva zaplet koji više liči na neku od modernih teorija zavere nego na bilo koju misteriju viktorijanske Engleske.

Jedine stvari koje me teše da moja dva sata koja sam mogla da provedem u Nacionalnoj Galeriji gladajući Van Goga jesu izvanredna gluma Roberta Daunija Džuniora i Džuda Loua i nagoveštaj britanskog šarma kojeg čak ni Gaj Riči nije mogao da se oslobodi u potpunosti, i drago mi je zbog toga. Barem je tmurni London predstavljen na način koji zaslužuje. Ni specijalni efekti nisu bili loši, ako zaboravimo na činjenicu da nikad ne bismo mogli da vidimo Šerloka Holmsa u ringu kako besomučno udara protivnika.

U svakom slučaju, ako niste zaljubljenik u Dojlove romane i želite da vidite jednu dobru akciju, ovo je film za vas. Ali, ako ste navikli na Šerloka Holmsa kao tipičnog Britanca sa kariranom kapom, preporučujem vam da još jednom pogledate Džeremija Breta u toj ulozi, barem nećete biti razočarani.