Ko sam ja, ili mozda nisam...

I tako ja pokusavam da napisem esej na temu "Ko sam ja" i pogodite sta, ne znam sta da napisem. Ne znam da li je to zato sto ne znam ko sam, ili je vise zbog toga sto ne znam sta da napisem ljudima koje ne poznajem. Suvise mi je to cudno. Nekako mi se moja licnost cini suvise...mojom, pretpostavljam, da bih je opisivala nekome koga nisam videla i sa kime nikad nisam razgovarala. Ali opet, cini mi se da je mojih 16 godina zivota suvise obicno, na neki nacin, da bih ja pisala nekakve eseje o njima. Imam osecaj da ipak treba preziveti neke stvari, steci iskustva da bi se moglo odgovoriti na to pitanje "ko sam ja". Jos uvek nisam sigurna ko sam, jos uvek ne znam kako bih reagovala u pojedinim situacijama. To je jedno od retkih pitanja na koje nikad ne mozete dobiti potpun, konacan odgovor. Barem se meni tako cini.

A ono sto sad znam o sebi zasniva se na nekim sitnicama koje meni znace sve, a ne verujem da bi nepoznatoj osobi koja cita taj moj esej znacile nesto. Da li vama znaci nesto kad vam kazem da sam se igrala sa drugaricom "Dosijea X" kad smo bile u vrticu, ili da jos uvek placem kad gledam "Lion King"? Pretpostavljam da ne, osim da se nisam igrala tipicnih igrala i da umem da budem sentimenti. E pa, meni znace mnogo vise od toga, meni predstavljaju one sitne niti od kojih sam ja istkana. Samo sto ne verujem da bi to shvatila osoba koja bi citala taj moj kvazi esej, ne verujem da bi to ikome predstavljalo nesto vise od dva nasumicna podatka koja ne govore apsolutno nista o meni kao osobi.

Kad sam rekla da je mojih 16 godina suvise obicno, mislila sam na neke druge stvari. Na stvari koje treba napisati u autobiografiji, nema tu niceg posebnog, nema nikakve tuzne price. U svakom slucaju, ne one koju bih podelila sa nekim. Nema nikakvog prikrivenog genija, nikakvih posebnih nagrada ili kritika. Nicega razlicitog od biografije prosecnog sesnaestogodisnjaka. Stvari koje me cine drugacijom su one koje sam vec navela, ali koje nikad necete videti u biografiji. Barem ne u onakvoj kakva meni treba.

Sad kad sam zavrsila sa trazenjem izgovora za to sto ne umem da napisem ko sam, shvatam da iako mozda ne znam ko sam, a verujem da nikad necu u potpunosti saznati, znam od cega sam satkana. Bas te tanane niti od mene cine onu osobu koju vi znate, ili barem osobu koja ovo pise. Te niti od mene prave ono sto jesam. Samo kada biste prepoznali svaku od njih, kada biste otkrili koja je od kog materijal onda biste otkrili ono sto ni ja ne znam, a to je odgovor na pitanje ko sam.