Pod prozorom mi svira tišina ovih dana, i ne smeta mi. Prvi put mi ne smeta kad mi nešto svira pod prozorom. Kad god potonem u sebe, čujem te zvuke čudesne tišine. Prijaju mi, kao što mi prija i šolja čaja, i jako crna čokolada.
Oslušnite ih i vi večeras, oni su uvek tu, samo se ponekad ne čuju od sve ove zaglušujuće, gradske buke. Čućete ih samo ako to istinski želite, ako vam je potrebno da oslušnete sami sebe, oslušnućete i tišinu.
Pokušajte, nije tako teško, samo je potrebna želja, ništa više. Hajde, još samo malo i čućete serenadu koju vam niko nikada neće odsvirati, jer nikome na svetu nije poznata. A kada je čujete shvatićete da ne želite nikome da je odsvirate, otpevate, jer ne možete. Tek tada, kad čujete tišinu, jedini zvuk koji svima zvuči drugačije čuvaćete najveću tajnu na svetu, čuvaćete sebe u svetu zvukova.
We are all in the gutter, but some of us are looking at the stars.
O mojoj malenkosti
- Cure For Pain
- I know that two and two make four - and should be glad to prove it too if I could - though I must say if by any sort of process I could convert 2 and 2 into five it would give me much greater pleasure.
For truth is always strange; stranger than fiction.
A work of art is the unique result of a unique temperament.
Tishina. Da je se ne plashim toliko, obozhavala bih je. :)
ReplyDeletePrelepo napisano ^^ Volim kako ovo opisujesh :D
Uzhivaj u tishini ^_^
Danke. :)
ReplyDelete