Sunday

Tišina...

Pod prozorom mi svira tišina ovih dana, i ne smeta mi. Prvi put mi ne smeta kad mi nešto svira pod prozorom. Kad god potonem u sebe, čujem te zvuke čudesne tišine. Prijaju mi, kao što mi prija i šolja čaja, i jako crna čokolada.

Oslušnite ih i vi večeras, oni su uvek tu, samo se ponekad ne čuju od sve ove zaglušujuće, gradske buke. Čućete ih samo ako to istinski želite, ako vam je potrebno da oslušnete sami sebe, oslušnućete i tišinu.
Pokušajte, nije tako teško, samo je potrebna želja, ništa više. Hajde, još samo malo i čućete serenadu koju vam niko nikada neće odsvirati, jer nikome na svetu nije poznata. A kada je čujete shvatićete da ne želite nikome da je odsvirate, otpevate, jer ne možete. Tek tada, kad čujete tišinu, jedini zvuk koji svima zvuči drugačije čuvaćete najveću tajnu na svetu, čuvaćete sebe u svetu zvukova.

2 comments:

  1. Tishina. Da je se ne plashim toliko, obozhavala bih je. :)

    Prelepo napisano ^^ Volim kako ovo opisujesh :D

    Uzhivaj u tishini ^_^

    ReplyDelete